Historija

Službenibrod S/S Orion Kraljevskog Zavoda za morskopilotiranje

Poslednji parnibrod Švedske za parnošlepovanje

U prolječe 1928 J.A. Hultman inžinjersvetionika dostavio je crteže Kraljevskom Zavodu za morske pilote za novi službeni parnibrod S/S Orion po odluci Švedskog parlamenta.

Parnjak je izgrađen 1929 u Helsingborškom brodogradilištu. Brod veličine 32 x 6 metara, ima sedam kabina, dva salona, tri trpezarije, kuhinju, kupatilo i tovarnu prostoriju, i sve to je u dobrom stanju. Brod se mašinski opremio sa kotlom na ugalj i sedam parnih mašina i svi su još u upotrebi. Osim glavnemašine tipa compound, još su parnemašine za rad generatora, pumpi,pokretača sidra i drugih. Brod, klasiran kao parnibrod za šlepovanje, najstarija je u svojoj vrsti koja danas postoji u Švedskoj.

U moru i u jezeru

S/S Orion stacionirao se u tadašnju Istočnu oblast morskogpilotiranja koja se protezala iz Karlskrone u jugu do Trose u severu i obuhvačao je isto i Vättern. Tu je ona služila između 1929 i 1956 godine.

Radni zadaci obuhvačali su između drugog da u prolječe i jesen postavlja oznake i plutače u našim linijama za brodoplov, snabdevati svetionike gasom i vršiti morske izmere. Sem toga brod je trebao pripomagati i javnom moreplovstvu kao na primjer sa šlepovanjem i ledolomstvom.

Striktno klasnodruštvo

Zapovednik je bio direktor ili inspektor morskogpilotiranja. Tu su još služili jedan kormilar, jedan mašinist, dva ložara, dodavač ugljena, kuvar, trpezarac i četvoročlana posada na palubi. U novinama ”Svensk Sjöfartstidning” iz 1928, u kojima se za prvi put predstavila izgradnja broda, može se procitati između drugog kako su kabine bile oblikovane zavisno od toga koji status je imao upotrebljivač na brodu. Kapetanova kabina bila je izgrađena od mahognija, oni za starešine od prerađenog hrasta dok oni sa posade bili su osposobljeni sa borovinom.

Kapetan je upotrebljavao polovinu celog prostora za boravak, i ličnu trpezariju. Drugu polovinu koja je bila smještena u prednji dio broda delili su je drugi članovi posade, devetoro njih. Prostorije su tu bile odvojene između starešina i posade. U stepenicama za donju kabinsku palubu bio je postavljen odvojni zid, samo zato da ne dođe do presretanja između starešina i posade dok su išli iz ili u kabine. Zatim su imali i odvojene trpezarije gde su obedovali.

Hierarkija na brodu znači to da kapetan nije komunicirao direktno sa posadom, več se to vršilo preko starešine a kapetan je imao neograničnu vlast na brodu.

Zatvoren u Vätternu

S/S Orion je samo šest metara širok. Razlog tome je da je brod bio konstruisan da plovi gore u Göta Kanalu, preko podvižnih brana i unutar Vätterna.

Brod je vršio radove u Vätternu često puta. Sve dok nije bio prinuđen jedanput ostati u jezeru zbog pokvarenih vrata u jednoj brani na strani Istocnog Götalanda, tada su se izmenile rutine i vršenje dužnosti u Vätternu dalo se na preduzimanje. Srečom za S/S Orion i za Kraljevskog Zavoda za morskopilotirnje postojalo je izlaz ”zadnja vrata” iz Vätterna. Preko Vänerna, reke Göta , Göteborga i zapadne obale uspeli su se vratiti do domačeg pristaništa i Kalmaru.

U blizini katastrofe pri podmornickoj vezbi

Na kraju drugog svjetskog rata vežbala je Švedska mornarica u južnom arkipelagu Štokholma među drugima i sa podmornicom. Iz nepoznatih razloga uspeo je S/S Orion uči u zabranjenu oblast i našla se u središtu vežbe sa torpedama.

Prema podacima jednog od bivših komandanata flote, u to vreme novo imenovan zapovednik u jednoj podmornici, došlo je tada do jednog ozbiljnog incidenta. Jedna jaka eksplozija, verovatno iz jednog torpeda, uspeo je nagnuti jako S/S Orion tako što jedna katastrofa je bila u velikoj blizini. Ali brod se izvukao i uprkos svemu mogla je ploviti svojom mašinom. Posada je pridobila lake rane ali se teško šokirala. Posle je zatrebalo puno posla da bi očistili brod zbog razarenja.

Zbog čega zapovednik S/S Oriona nije dobio informaciju o zabrani za ulazak u tu oblast, još do danas nije rasvetljen, to su sve tada u brzini zatišili.

Posao sa stavljanjem života u kocku

Razvoj plutači i označavanja učinio je da stari parnibrod svremenom postane što više ne modernim. Sa težim plutačama u sebi brod je postao klimav i posao u njoj ponekad bio je opasan za posadu.

Rampa čekrka bio je konstruisan za dizanje tri tona sa samo jednim pričvrščenjem. Za povečenje kapaciteta čekrka u taktu sa što težim plutačama ojačali su rampu a sajlu su razvili sa nekoliko novih pričvrščenja tako da jačina dizanja tada povečalo se na pet tona. Ali zbog ovog su dobili i konsekvencije za stabilnost broda.

Olle Pettersson, bivši šef / šef mašinista / na brodu, kazao je da su dizali toliko mnogo sve dok ne dobiju vodu gore u palubi zbog nagnuča broda. To je značilo da se brod nagnuo na bok skoro do 45 stepeni isto tako da je ovo kritičan položaj za brod.

Sve više bezzubi

Parni čekrk na brodu zbog sve težih plutača postao je nemoderan i bukvalno rečeno sve više bezzubi.

U prolječe 1955 desila se jedna velika nezgoda. U to vreme radili su sa postavljanjem svetlečih plutača u arkipelagu sv. Anne. Jedna plutača koja je visila na rampi čekrka počela je odjednom klizati dolje. Jedan je mornar to primetio i bacio se na tračnu kočnicu parnog čekrka kako bi uspeo sprečiti pad. U međuvremenu kočnica nije imala dovoljnog kapaciteta za tu tešku plutaču i u jednom očajnom pokušaju da zaustavi pad iskočio je zatvarač čekrka u njoj koja se normalno smije upotrebiti samo za blokiranje jednog doboša u čekrku kad stane. Posledica ovog bio je to da su se četiri zuba od livenog železa u dobošu bukvalno odstružile pre nego što je doboš napokon stao.

Ovo je opet jedan primer o prastaroj opremi staroga parnjaka koji nije mogao ispuniti uslove novog vremena.

Zli jezici su tvrdili kako je Kraljevski zavod za morsko pilotiranje imao dva računa. Jedan je račun bio za renoviranje i održavanje, tu je bilo novca kolko hočeš, taj drugi je bio za kupovinu novih delova, taj je račun bio potpuno prazan sa sredstvima. Održavanje je bilo inabsurdum ”bezkrajno”.

”Skandalozni državni brod Švedske”

Život na brodu nije bio obeležen samo sa striktnom razlikom između starešine i posade. Bio je to takođe i jedna radna-stanbena okolina što je pokrenula jaku kritiku. Stanovalo se teskobno a saniterni su uređaji bili od mnogo niskog standarda.

Početkom peddesetih godina na stupcima novina moglo se pročitati ”Skandalozni državni brod Švedske”. U zapisima radilo se o nepovoljnom standardu stanova i sanitarnih uređaja na brodu S/S Orion.

Učinak svega bio je taj da je na kraju ministar za saobračajna pitanja raspravljao o predmetu u Švedskom parlamentu. Tu su svremenom doneli odluku da ostarelog parnjaka S/S Orion zameniti sa jenim modernijim brodom, to su i uradili 1956 godine.

Nova karijera kao graditelj svetionika

Kada su novog službenog broda uzeli u upotrebu stari je parnjak prešao da bude rezervni brod sve do 1961 godine. To je značilo da su nju uzimali na službu kada su drugi oblasnibrodovi bili oslobođeni službe zbog reparacije i održavanja.

1961 dogradili su S/S Orion. Sazidali su komandnu platformu koja je bila otvorena a sam brod su produžili tri metara da bi mogli nju upotrebiti kao građevinski brod za svetionike sa lociranjem u građevinskom odeljenju Državnog zavoda za brodarstvo. Njen zadatak sada je bio da transportira građevinski material stalnim svetionicima za koje je Švedski parlament donio odluku da budu zamena starim svetioničkim brodovima uzduž Švedskih obala.

Život posle Kraljevskog zavoda za morsko pilotiranje

Parni brod za šlepovanje S/S Orion odradio je svoju zadnju smenu u jeseni 1979 godine, posle toga su je napokon izbacili iz upotrebe. Malo je brodova, možda i nijedna, bila u službi tako dugo kao što je S/S Orion bio. Ona je izgrađena 1929 godine a iz upotrebe su je izbacili tek posle pedeset godina. Brod je tada bio bespomočno nemoderan a pogled je bio uperen prema raskomadanju za otpad.

Tada je brod kupio jedan privatnik iz Geteborga sa namerom da nju upotrebi za krstarenja duž norveške obale. Loša unosnost i nedovoljno održavanje pridoneli su na što veči propast.

Posle deset godina u zapadnoj obali brod je konačno spašen sa strane jednog udruženja muzeja iz Štokholma i jedan veliki rad sa restaurisanjem je počeo. Rad, koji se obavlja po originalnim crtežima iz 1929, sprovodi se uz blisku suradnju sa arhivom Državnog zavoda za brodarstvo u Norčopingu. Državni stanbeni zavod nagradio je brod sa najlepšim pristaništem Šepsholmena. S/S Orion danas leži privezan 50 metara severno od Šepholmskog mosta i preko ove predivne morske pozicije postala je jedna od novih omiljenih priloga u gradskoj sceni i mesto sastanka za šetače Štokholmce i turiste.

U arhivi uspomena

Među posetiocima koji su napravili dubok utisak može se spominjati jedna postarija gospođa koja je posetila brod u prolječe 1995 godine. Odjednom stajala je ona tu, balansirajuči na dasci za iskrcavanje. Gospođi su pomogli pažljivo pri ukrcaju na brod. Na početku čovek je mogao slutiti da je to bila jedna opšte zbunjena gospođa koja je zalutala ali istina če se uskoro obelodaniti. Ta skoro 90-godišnja gospođa objasnila je da je ona nekoliko puta jedrila sa S/S Orion tada u svojstvu supruge direktora morskog pilotiranja. Ona je objasnila sa velikim poštovanjem i oduševljenjem o doživljaju sa plovidbom kroz Švedski arhipelag uz nečujno i bez vibraciono kretanje parnog broda.

Ona je još objasnila kako se njoj loše sviđalo taj novi brod što je kasnije trebao zameniti S/S Orion. Jedno treskavo iskustvo sa smradom dizela sa kojom je ona sa vremenom skroz odustala jedriti.

Još među posetiocima koji su ostavili dubok utisak je i Sven-Bertil Taube što je sa pričama iz svoje lične prošlosti kao mornar i sa velikom karizmom oduševio sve nas.

Poseta koja se ceni najvišom je u međuvremenu ona kada je njegovo veličanstvo kralj Carl XVI Gustaf sa adjutantom, upravnikom dvora i predsednikom pomorskog udruženja Štokholma, Gustaf Taube, došao na službenu posetu u parnjak 12 aprila 2003 godine u vezi sa danom morskih izviđača u Šepsholmenu. Poseta je bila planirana za samo pet minuta ali interes veličanstva za projekat učinio je da on ostane na brodu celih 15 minuta, veliko hvala za posetu.

Kulturnohistorijska ploveča flota

Parnjak S/S Orion Kraljevskog zavoda za morsko pilotiranje služio je 50 godina Švedskom brodarstvu i danas je jedan važni dio kulturnohistorijske ploveče flote u Švedskoj. Ona je štoviše i jedini predstavnik kulturnog nasledstva industrijske zajednice Švedske.

Državni brodskisavet pomorskih muzeja odlučila je u prolječe 2003 godine da K-označi S/S Orion zato što se brod računa kulturnohistorijski dragocenim.

Ponovno svečano otvaranje

U 2006 godini S/S Orion puni 77 godina i namera je tada za njeno ponovno svečano otvaranje da kao parnibrod sa loženjem na ugalj opet može napustiti pristanište u nekadašnjem sjaju.

Bo Thorstenson
Predsednik muzejskog udruženja

Natrag